Search Results

Dok Gradska izborna komisija ćuti, opozicija tvrdi da je upravo ovo telo koje je jedino nadležno da saopšti ime pobednika lokalnih izbora u Nišu, poništilo svoju odluku o preliminarnim rezultatima. Trenutno ne postoje zvanični rezultati izbora u Nišu, a GIK je načinio još jedan presedan i novo brojanje poverio privatnoj firmi. Paradoksima izbornog procesa u Nišu nema kraja. Posle uključivanja Višeg suda u čitav proces, kako tvrdi opozicija, a prenosi Danas, GIK je odlučio da u čitavu priču uvede i privatni sektor. Navodno je novo brojanje glasova iz svih 197 džakova, povereno firmi BIG data Technology. Pre toga je komisija poništila svoje brojanje koje je objavila kao preliminarne rezultate niških izbora, uporno odbijajući prigovore opozicije koji su ukazivali na brojne nepravilnosti u čitavom procesu. Opozicija kaže da je i ovo posledica njihovih žalbi i zahteva da se svi glasovi ponovo prebroje. Oni to nisu želeli da urade već su zatražili od firme BIG Data Tehnology da utvrdi tačne rezultate. Oni su time priznali da njihovi prelimanarni rezultati netačni - istakao je Miloš Nešić ispred Koalicije “Biramo Niš”. GIK se povodom ovih tvrdnji još nije oglasio, ali je jasno da su poništavanjem svojih rezultata bacili još jednu senku na čitav izborni proces i podgrejali sumnje u regularnost izbora u Nišu. Ostaje nejasno i zašto je baš izabrana pomenuta privatna firma za brojanje glasova. Pod tim imenom na sajtu APR-a je jedino registrovana preduzetnička radnja u Grockoj kraj Beograda. Ona se bavi računarskim programiranjem, a upisana je u registar u februaru ove godine. Opozicija je ranije ukazivala da je 3. juna pred zoru bilo i problema u radu zvaničnog softvera koji GIK već koristi za unos podataka u izbornoj noći. Inače, prema sada već poništenim rezultatima koalicija oko SNS i 4 opozicione opcije GG “dr Dragan Milić”, Biramo Niš, Kreni-promeni i “Ujedinjeni NADA za Niš” osvojili su po 30 mandata i 1 mandat je dobila Ruska stranka. Pre ovih rezultata i opozicija i CeSID su objavili preliminarne rezultate na 100% uzorka gde je SNS imao 29 mandata, a opozicione stranke 31. I jedni i drugi rezultati su u ukupnom zbiru pokazivali da opozicione liste svakako imaju 3.332 glasa više od vladajućih stranaka, ali je SNS sa odbornikom Ruske stranke proslavila pobedu uz trubače. Usledile su žalbe opozicije koje je odbio GIK, a većinom uvažio Viši sud, ali ih je komisija ponovo odbila u većini i pored odluke suda da im se one vrate na ponovno odlučivanje.

Nije važno da li ste politčki neutralni, da li podržavate opoziciju ili vlast, jednostavno morate znati da je niška Opština Medijana prva u Srbiji gde su naprednjaci na regularnim izborima izgubili. Toliko izgubili da nije postojala mogućnost prekomponovanja volje građana kvazi-Rusima i ostalim dobro poznatim nam marifetlucima koje neki zovu dozvoljenim demokratskim sredstvima. Fenomen je u tome što su naprednjaci u Medijani izgubili i na dva biračka mesta gde su izbori ponovljeni. Tradicionalno je tada izlaznost mala, jer koga još zanima da dva puta da glasa na istim izborima. Međutim, ovog puta u Medijani, na reprizi, izlaznost je bila preko 40%. Na stranu što su se građani odazvali, nego su poslušali i opozicione partije pa su glasali za listu “Ujedinjeni NADA za Niš” kojoj je bio neophodan jedan mandat za jaču opozicionu većinu. A taj jedan mandat je, na kraju, “skinut” naprednjacima. Lista oko SNS na kojoj su socijalisti, radikali i ostali odnela je najveći broj glasova pojedinačno, ali su “Ujedinjeni” odmah iza nje sa svega dvadesetak glasova razlike i jednim procentom zaostatka. Sve tri opozicione liste koje su i na gradskim izborima dobile najviše glasova Nišlija pozvale su da se na ponavljanju u Medijani glasa za “Ujedinjene”. Pozvao ih je i lično dr Dragan Milić, ali i pored toga, njegova lista je zabeležila treći rezultat sa 22% glasova. Na ponovljenim izborima. Za gradsku opštinu koju je opozicija već bila osvojila. Uzorak je naravno mali, ali to jasno pokazuje opredeljenje Nišlija ili što bi analitičari rekli - pokazuje trend. Čak i na ponovljenim izborima, uz lični apel Milića da ne glasaju za njega, on dobija više od 20% podrške. Posle noći 2. juna i njegove rečenice da je Niš slobodan grad, uz svu medijsku pokrivenost koja je usledila, a zahvaljujući minulom radu u zdravstvu, ovim rezultatima u Medijani je potvrđeno da je Niš dobio političkog lidera. Lice i pojavu kojoj određeni, svakako dvocifreni procenat Nišlija veruje. Prema nekim analizama opozicije, to poverenje sada je navodno negde i oko 30% u najvećem gradu juga Srbije. Ali pošto dr Milić ne izbegava televizije u Beogradu, sudeći po komentarima na YouTube ispod njegovih emisija, podrška se prostire i van čuvenog Ikeinog meridijana. Dakle, godinama je u opozicionoj javnosti vladalo mišljenje da nema za koga da se glasa i da su svi isti. Pričalo se kako nema novih lica i skoro kad niko nije verovao da će nešto da se desi. Kada su verovatno i naprednjaci pomislili da konkurencije više nema, pojavio se novi lider u liku dr Milića. Naravno, nije za hvalospev činjenica da su Srbi opet pošli za jednim čovekom, ali sada je više nego jasno da narod politički traži vođu. Da li nam je to od kralja, od Tita ili od čoporativnog instikta, ali drugačije izgleda ne umemo. Najvažnije je da taj vođa nakon stečenog poverenja radi na stvaranju sistema, a ne kulta ličnosti što je do sada kod nas bio čest slučaj. To, čini se, oseća i SNS koji je u Nišu od 2. juna tiši nego ikad. Dese se sporadična saopštenja, ali slavljeničke trube su brzo utihnule. Sigurno je da tako velika i organizovana stranka ima bolje i preciznije podatke o popularnosti niških političara. A sigurno je da to radi na nedeljnom nivou ako ne i češće. Prljava kampanja protiv dr Milića i niške opozicije pojavila se u mejnstrim medijima tek ovih dana. “Informer” je uspeo da smisli da je niška opozicija “guz opozicija” zbog navodne krađe toalet papira u Narodnoj Skupštini. Lokalni naprednjaci su im rekli da se bave izbornim inžinjeringom jer pozivaju da se glasa za jednu listu. Milića nazivaju “homo dupleksom”, a preko društvenih mreža se poručuje da se on udružuje sa “žutima”. Valjda su to oni isti “žuti” sa kojima je godinama u vlasti bio SPS, sada koalicioni partner naprednjaka i u Nišu. Ili su to možda oni “žuti” koji su sada u SNS-u? Što se pomenutog izbornog inžinjeringa tiče on je “mala maca” u odnosu na ono na šta je SNS spreman u izbornom procesu, a što smo svi mogli da vidimo svojim očima. Upravo to nas je i dovelo u situaciju da ni posle skoro 20 dana od glasanja, Grad Niš nema formiran parlament ni lokalnu vlast. O tome je morao da odlučuje sud. Za dalje demokratske procese, ne samo u Nišu, nego u Srbiji je i tek kako značajno što je opozicija pobedila u Medijani. A da li će ti procesi da se vrate na pravi kolosek zavisi i od odluke Gradske izborne komisije u Nišu i njihovog odgovora na prigovore opozicije koje im je Viši sud vratio na ponovno odlučivanje. Tekst je štampan u listu Danas.

Skoro dve nedelje su prošle od lokalnih izbora u Nišu. Mnoge u gradu kada biste pitali o rezultatima ili ne bi znali ili bi rekli da se nešto muljai muva ili da je pobedio Vučić. Suštinski, svi polako već zaboravljaju na 2. jun, iako se već predstojećeg vikenda izbori ponavljaju na dva biračka mesta u Opštini Medijana. O obesmišvaljanju lokalne politike smo već pisali, ali sa “niškim slučajem” su obesmišljeni i izborni rezultati. Presedan je da jedna politička grupacija, neformalna postizborna koalicija koja ima više osvojenih glasova u zbiru, nije u mogućnosti da formira vlast. Još gore je što je to formiranje najavila druga, SNS grupacija, jer je dobila podršku jednog rusofila iako u zbiru ima manje glasova. Ali i to nam je poznata priča. Izbori kao slobodno izražavanje volje građana su već dugo u Srbiji sve samo ne sasvim slobodno i često ne izražavanje. A i volje je sve manje, ako se vodimo prosečnom izlaznošću. Jasno nam je da su tu radi o veštom inžinjeringu na više nivoa - od redovne kontrole i analize javnog mnjenja, kontrole medija, kapilarnih glasova po javnim preduzećima, dovoženjem i prevoženjem birača do kol-centara. I ovo je verovatno samo deo koji svi mi znamo. Ono što je kruna tog inžinjeringa je stvaranje atmosfere, a zapravo iluzuje, kod birača da se glasa za jednog čoveka. Koji god da su izbori u pitanju glasa se za Aleksandra Vučića. I ovde se ne radi samo o nazivu izborne liste, već o čitavom narativu koji se nameće u kampanjama. Logično je onda da već 3. juna, dan nakon lokalnih izbora, dobijemo ovakvu naslovnicu “Srpskog telegrafa” - Vučićeva slika i natpis “Pobednik”. Vizuelna poruka je jasna - ne samo da se kandidovao nego je i pobedio. Prosečan čitalac neće obratiti pažnju na manji natpis gde piše da su SNS i koalicija pobedili u svim gradovima i gde se Vučić ne pominje ni jednom rečju. Velika slika i “pobednik”. Dovoljno. Tu dolazimo do pitanja sa početka teksta: Zašto ne pobeđuju oni koji stvarno i učestvuju na izborima? A tu je ujedno i odgovor opoziciji u Nišu zašto i dalje mora da dokazuje svoje izborne rezultate po sudovima. Ko ne zna, štampana izdanja novina se spremaju uglavnom dan pre ili kasno noću kada su vanredne situacije, kakva su izbori. Ako dobro zagledamo naslovnicu videćemo da piše “Niš 46,6%”. Nejasno je na šta se tu misli, jer je koalicija oko SNS, čitaj Vučić, prema poslednjim zvaničnim rezultatima dobila nešto više od 44% u Nišu. Možda je 46,6 projekcija rezultata ili presek u nekoj ranoj fazi brojanja, ali kao što vidimo “Srpski telegraf” je Vučića proglasio pobednikom i u Nišu mnogo pre Gradske izborne komisije. Mnogo i pre samog lokalnog SNS-a. Da li treba dodati da se u tom trenutku znalo da SNS nije pobedio na Medijani, da je tesno bilo u Čačku, na Vračaru, Starom Gradu i Novom Beogradu. Svakako je ovo, u najmanju ruku, neodgovorno i neprofesionalno od “Srpskog telegrafa”, ali je i poruka svakom ko bi da trči neku narednu izbornu trku. Sve je već spremno, samo još brojevi da to potvrde, pa da se šampanjac otvori negde oko pola 10, 10 u štabu SNS. I ne radi se tu samo o izborima u Srbiji. Imamo slučaj da su, za one koji isključivo i samo prate TV stanice sa nacionalnom frekvencijom i tabloide, desničari preoteli Evropu i odneli ko zna kakvu pobedu na nedvanim izborima za Evropski parlament. “Zemljotres u Evropi”, glasilo je nekoliko naslovnih tabloidnih strana dan posle izbora. A suština je da će većinu u EU činiti iste liste i politike koje su to radile i prethodnih 5 godina. Desničari jesu napravili dobre rezultate, dobili 40 mesta više u parlamentu, “izazvali” izbore u Francuskoj, ali sve je to i dalje manje od onoga što se prognoziralo pre glasanja. Pritom je i Orbanov Fides dobio manje glasova nego na prošlim izborima. Ali eto, desničari su morali da pobede samo u Srbiji. U toj virtuelnoj stvarnosti u koju nas mejnstrim mediji i politika uporno guraju. I da se na kraju vratimo na primer Niša. Sve pobrojano deluje kao enigma. Kao zadatak bez rešenja za svakog ko bi u politički ring sa Vučićem i SNS. Ali Niš je pokazao da može drugačije. Da je izlaznost u najvećem gradu juga Srbije bila za samo 3% veća, teško da bi mogla da se stvori ova postizborna kriza. Sve bi bilo mnogo jasnije. Dakle, suština je u izlaznosti. Nema te mašinerije, niti medijskih naslova koji, na kraju, mogu tako lako da se igraju sa voljom građana ako ona dolazi u velikim brojevima.

Dok se vodi borba oko jednog ili dva mandata na konačnoj listi sa rezultatima lokalnih izbora u Nišu, brojevi nesumnjivo pokazuju da je većina Nišlija glasala za promene. U ukupnom zbiru, više od 50.000 glasova dobile su opozicione grupacije koje su prešle cenzus, dok je ispod ove magične cifre ostala ogromna lista koja je okupila SNS, SPS, PUPS, SDPS, Pokret socijalista i sve one koji već 12 godina rade za našu decu, ali nekako, čini se, samo njima najbolje ide. Ipak, u danima posle glasanja, umesto da Nišlije ćaskaju o novoj političkoj garnituri, desilo se da i pored jasnog broja glasova, jedan rusofil iz Ruske stranke odluči da promene ipak neće biti. Pružio je neophodnu podršku grupaciji oko SNS sa namerom da im podari još 4 godine vlasti koju planiraju da uzmu ni krivi, ni dužni. Da li je samo do Dontovog sistema ili ima malo i onog, kako kažu u Nišu, drp-sistema, uglavnom preko noći su 29 odbornika postala 30, pa je SNS to proslavio uz trubače. Brže-bolje nakon što je Gradska izborna komisija naprasno obelodanila novu računicu. Naravno, sada opozicija podnosi žalbe i prigovore i nada se vraćanju na ono što i sami brojevi poručuju i što svačija logika jedino može da razume. Kako će se to završiti saznaćemo verovatno tek za nekoliko nedelja, ali nešto drugo je ovde bitno. Opozicione opcije u Nišu koje su odnele najveći broj glasova na ovim lokalnim izborima su sve mlade. Ne po godinama onih koji ih čine, jer tu ima i veterana, nego po političkom nastajanju. “Biramo Niš” kao takav stvorio se nakon raspisivanja izbora. Deo je nekada velike koalicije Srbija protiv nasilja. Pokret “Kreni-promeni” u političke vode ušao je takođe nakon saznanja da se u junu glasa, a apsolutni pobednici ovih izbora Grupa građana “dr Dragan Milić” nastala je pre nekoliko meseci, baš kao i koalicija “Ujedinjeni NADA za Niš”. Jedna takva, nazovimo ih sportskim rečnikom, pionirska ekipa nameračila se na prekaljene profesionalce pobrojane u koaliciji oko SNS. I to se nije nameračila timski, već pojedinačno. Na kraju, prema ukupnom broju osvojenih glasova - dobila ih je u Nišu. Pritom, pioniri su igrali sa razvezanim pertlama u vidu medijskog mraka. Bez kostobrana i sa modricama po nogama u vidu prljavih kampanja i pretnji i sa povezom preko očiju, jer nisu ni približno mogli da računaju na svakodnevne ankete i analize javnog menjenja i kampanju kakvu imaju profesionalci. A pored anketa, njima je neizmernu podršku pružio i vlasnik kluba, čitaj Aleksandar Vučić, koji ih je zdušno bodrio čitavu utakmicu, svakog dana, na svakom TV kanalu. Da ne pričamo o celokupnom izbornom inženjeringu i javnom sektoru koji u danima kampanje, videlo se i u samom izbornom danu u “Pčelici”, postaje SNS sektor. Pioniri su uspeli jer su, kako kažu stihovi one pesme “Zabranjenog pušenja”, igrali za raju i zanemarivali taktiku. A raja to zna da ceni, pa ih je podržala i glasovima. Međutim, u neko doba noći u nedelju na ponedeljak, u prostorijama GIK-a, kako kaže opozicija, taktika je izgleda nekima bila važnija od raje. Da se vratimo na teren realnosti. Ono što je uradila niška opozicija, kako god da se okonča žalbeni proces, velika je stvar. Svakako će četverac “Biramo Niš”, dr Dragan Milić, “Kreni-promeni” i “Ujedinjeni NADA za Niš” ostati prvi i jedini koji su posle 12 dugih godina SNS-u “skinuli” jednu opštinu. Pala je Medijana. To će ući u političku istoriju Srbije, u to nema sumnje. Od razuma, slobode, poštenja i ljubavi prema Nišu onih koji odlučuju o žalbama opozicije, zavisiće da li će se u političku istoriju Srbije opet upisati Niš. Da li će opet biti grad koji prvi “krnji” autokratske ili kvazi-demokratske režime? Baš tu nalazimo i suštinu čitavog problema ovog postizbornog niškog procesa. Pomenuti režimi od politike prave borbu na život i smrt, a ne ono što ona treba da bude. Posebno na lokalu. Produžena ruka građana i servis za rešavanje njihovih problema. U toj postavci gde je izborni poraz tragedija, uvek će se naći neki zaboravljeni džak sa listićima, kvazi-Rus, olovkom naknadno prepravljen broj ili poništeno glasačko mesto koji će “pomoći” da se dođe do željenih rezultata. Isterivanje ove niške izborne priče na čistac nije važno samo za Niš. Važno je za celu Srbiju. Za vraćanje normalnosti u politički sistem i generalno oslobađanje svih nas od nevidljivih stega politike. Istina, koja mora da bude jedini rezultat čitavog procesa, je zapravo prvi korak ka ozdravljenju srpskog društva. Zato je valjda u čitavu priču uključen i jedan doktor. Tekst je štampan u listu "Danas".

U Nišu su u poslednjih nekoliko meseci poskupeli hleb, komunalije i voda, ali ništa nije izazvalo tako oštru reakciju građana, naravno opet samo na društvenim mrežama, kao odluka taksi udruženja da ukinu popuste. Svako ko se ikada vozio taksijem u Nišu mogao je da uvidi dve stvari - uglavnom moderna i hibridna vozila i povoljne cene. Cene ni po zvaničnom cenovniku nisu previsoke, ali je vožnja bila još povoljnija kada se od konačne sume oduzme 10% ili 20%. To su primenjivala skoro sva udruženja koja rade u gradu, pa su i Nišlije obilato koristile njihove usluge. Međutim, kako kažu u udruženjima, popusta više nema jer je iz Ministarstva saobraćaja stiglo upozorenje da će inspekcija kontrolisati vozače koji ne bi smeli da daju popuste jer tako krše gradsku odluku o minimalnoj ceni taksi prevoza u gradu. Drugim rečima, inspekcija neće više da dozvoljava taksi udruženjima da rade na svoju štetu, da rade i ispod propisane minimalne cene. Bravo za inspekciju koja je počela da štiti i privatni interes. Ali zašto baš sada? Gde su inspektori bili prethodnih godina koliko su i popusti aktuelni? Kako su se baš sada setili da taksisti ne bi smeli da rade protiv sebe i svog profita? Mnogi građani, a i neki taksisti misle da se inspekcija sada probudila iz zimskog sna kako bi građane naterala da se češće odlučuju za javni prevoz. Zbog korone, vrućine i gužvanja, ljudi radije biraju taksi umesto autobusa, a to se, po svemu sudeći, odražava i na prihode gradskog preduzeća Direkcije za javni prevoz. Zato Nišlije i negoduju jer, kako sami pišu na mrežama, neće u autobuse u kojima nema klime ili koji ne poštuju red vožnje ili najčešće kasne, pa moraju da ih čekaju, tvrde, i po četrdeset minuta. A onda se svi zguraju u jedno vozilo usred pandemije i sa maskama, jer ko zna kada će sledeće da naiđe. Umesto da se to poboljša, da usluga gradskog prevoza bude prilagođena i postane primamljivija građanima, očigledno se došlo na drugu ideju - da se inspekcijom pripreti taksistima. Vožnja će onda biti skuplja, pa će određeni procenat Nišlija pod ekonomskim pritiskom preći u autobuse. Dokaza za to, naravno, nema i iz Grada kažu da postoji odluka i da taksisti moraju da je poštuju. Ipak, znajući autoritarnu prirodu aktuelne garniture koja je ispoljena od usvajanja budžeta bez javne rasprave do sečenja jelki u centru grada u cik zore, teorija da se pražnjenjem taksija pune autobusi deluje dosta realistično. Realistično, ali naravno pogrešno, jer ne samo da stvara revolt među putnicima, ona svesno radi na smanjenju prihoda jednoj grani koja u gradu dosta dobro posluje i od koje se hrani više stotina porodica. Među taksistima ima i profesora i inžinjera koji u aktuelnom sistemu nisu našli svoje mesto u oblastima za koje su se školovali. I to samo zato jer postoji očigledna nesposobnost, neznanje ili nešto treće da se gradski prevoz u Nišu konačno pomeri sa tačke od pre desetak godina gde se i danas nalazi. Za to su potrebni, pre svega, stručnih ljudi koji bi upravljali Direkcijom, koji bi znali da ceo sistem modernizuju u skladu sa evropskim gradovima gde običan svet i ne pomišlja o taksi prevozu već redovno plaća bus kartu. Onda bi i tenderi za izbor prevoznika morali da budu pošteni i savremeni, a ne prilagođeni određenim prevoznicima koji i dalje znaju da niškim ulicama provezu po neku krntiju koja zagađuje više od Toplane i neretko leti greje, a zimi hladi. A sve to ukupno znači da bi trebalo da se prestane sa partijskim zapošljavanjima i partijsko-burazerskom ekonomijom. Jasno je da je danas to skoro pa nemoguće. Zato se bolesti sopstvene nakaradne politike leče kaznama. Ali suštinski se ovakvim odlukama i ne kažnjavaju taksisti koji krše gradsku odluku i to nije sporno, već građani kojima se sužava izbor prevoza kojim žele da se prebace od tačke A do tačke B. Osnovni razlog postojanja gradske vlasti je da olakša živote građanima, ali neki su izgleda to zaboravili ili nikada nisu ni znali. Ili možda gradska vlast više i ne služi tome? Tekst je štampan i u listu "Danas", a objavljen je i na njihovom portalu.

Selektor fudbalera Srbije Dragan Stojković Piksi nedavno je boravio u Nišu. Opština Palilula pokrenula je inicijativu da stadion ponese njegovo ime i to je, kako je i sam Piksi rekao, velika čast za čoveka koji i dalje slovi za najvećeg fudbalskog talenta juga Srbije. Nije te dobro poznate floskule „velika čast“, „dirnut sam“ i „puno mi znači“ sadašnji selektor izgovarao tek radi reda. Realno, bolje bi bilo da je stadion u potpunosti rekonstruisan i funkcionalan. Da je Radnički zaista uspešan klub, pa da je „Čair“ pravi hram fudbala. Onda je i čast i ponos da se stadion zove po Piksiju. Ali bez obzira na sve to, iako i sam zna kakvo je stanje i stadiona i srpskog fudbala, ova legenda je iskreno bila pogođena idejom i predlogom. Delovalo je kao da ga je taj povratak kući, u njegov Niš, makar na jedan dan, duboko dirnuo. Nije mogao da sakrije suze ni kada je čuo predlog o promeni imena niškog stadiona, a ni kasnije kada su navirala sećanja na dane kada je počinjao fudbalsku karijeru u najvećem gradu juga Srbije. – To parče zemlje meni puno znači – rekao je Piksi misleći na stadion, a onda se setio kako je od svoje kuće iz obližnjeg naselja Pasi Poljana do Čaira išao pešaka na treninge i kako mu to nije teško padalo. Naprotiv. I nije to bila samo ispovest o fudbalu, kao što nije bio ni samo sportski trenutak. To je bio momenat otkinut iz savremenog sveta u kojem je sve instant i tri u jedan. Brzo i bez razumevanja za druge. Momenat posvećen meraklijama, ali ne navijačkoj grupi Radničkog, nego tom izvornom nazivu i epitetu za Nišlije. Čak i na snimku odiše i seća na to vreme kada su gradom hodali baš takvi ljudi – meraklije. Vispreni, šaljivdžije, domaćini, vredni, šmekeri, dobrodušni, emotivci, veseljaci, takmičari i taktičari i iznad svega, drugari i prijatelji. Svima i svakome. Sve ih je manje danas. Oni pravi, zbog boje krštenice, jedan po jedan odlaze, a oni mlađi su se utopili u pomenut savremen svet. Utopili su se u vrtlog svakodnevice sa svima onima koji su iz raznih krajeva došli, započeli novi život u gradu koji ih je dočekao raširenih ruku. I uvek se u ovaj grad dolazilo odnekud, ali poslednjih decenija oni koji su došli sa sobom su doneli i sačuvali nešto svoje, međutim utisak je da su malo prihvatili od onoga što su zatekli. Baš suprotno, kao da uporno žele da menjaju postojeće stanje stvari, a sve pod parolom modernizacije, prosperiteta i razvoja grada. Kao da Niš nije bio grad i pre njih. Mnogima Niš postane mali, pa im bude samo usputna stanica na putu za Beograd ili dalje u svet. Samo prođu kroz njega gladni uspeha, para i boljih radnih mesta u svetu u kojem je mnogima to postalo glavno i jedino merilo kvaliteta života. Sve je manje meraklija, pa bi dobro bilo da Piksi češće svrati i podseti na korene. Da podseti da je Niš oduvek bio grad. On je prošao ceo svet, godinama živeo u Japanu, pa u Parizu, ali južnjačku dušu očigledno ne menjaju ni suši, ni Ajfelova kula. Taj i takav čovek, koji je sada i selektor jedne reprezentacije, kojeg zbog fudbalskog umeća poštuju milioni, koji je u Japanu na nivou božanstva, u Nišu, na Paliluli pustio je suzu kada je sa grbom Radničkog naišla i prošlost. Niti mu je bilo glupo, niti ga je bio stid, blam ili krindž, kako kažu mlađe generacije, da tu pred kamerama pokaže emocije. To mogu samo Ljudi i prave Nišlije. To je Piksi. I hvala mu što je naš. Tekst je štampan i u listu ”Danas”, a može se pročitati i na njihovom portalu.

Evo kratke biografije jednog druga: Bio je član kvoruma mnogih stranaka. Ovako je pisao Duško Radović sedamdesetih godina prošlog veka aludirajući na tadašnju političku situaciju, a danas „drugovi iz mnogih stranaka“ uglavnom čine kvorum jedne stranke – SNS. Tako je makar u Nišu, a tako je bilo i na sastanku u prostorijama naprednjaka, u četvrtak 13. maja. Nekadašnji radikali, demokrate, URS-ovci, nekadašnji članovi SPS i Jedinstvene Srbije okupili su se da razmotre šta im je činiti dalje sa strankom pod čijom zastavom se danas ponosno smeše. Iako naviknuti da na takvim sastancima obično sa velikim zadovoljstvom podižu ruke i donose jednoglasne odluke, oni koji su bili tamo kažu da su se tog četvrtka mnogi našli u čudu. Kada je predsedavajući tražio da se izjasne o nepoverenju Nebojši Stefanoviću ruke nisu mahinalno pošle gore. Još gore je, kako kažu, bilo kada se čulo isto pitanje o Zlatiboru Lončaru. A i kako da glasaju protiv svojih partijskih kolega koji su tog jutra zajedno sa liderom stranke Aleksandrom Vučićem obilazili vojne bolnice i zajedno se slikali na „Pinku“. To je bila još jedna idilična slika Srbije na koju su navikli, pa je pitanje o nepoverenju mnoge pogodilo kao munja. Pritom, uvek treba misliti na privilegije koje donosi stranka, a koje samo jednim pogrešnim potezom mogu da nestanu. To najbolje znaju oni sa lepezom članskih karata u novčaniku. Tek kada su funkcioneri sa pijadestala glasali „za“ tada su ruke podigli i oni koji sede ispod njih, pa su tako, prema nezvaničnim informacijama, Stefanović i Lončar dobili minus kod niških naprednjaka. Aktuelni ministar zdravlja jeste iznenađenje, ali za Stefanovića se već dugo spekuliše da je „persona non grata“ kod lidera stranke. Da je puno solirao i da njihov međusobni sukob već dugo traje. Još od afera „Krušik“ i „Jovanjica“. Niš je devedesetih godina, nakon smene socijalista, poneo epitet grada iz kojeg kreću promene, a to je potvrđeno i sada. Promena će sigurno biti, makar u SNS-u, ako ne i na čitavom političkom spektru u Srbiji. Postoji velika šansa da se Neša Stefanović, ukoliko ga stvarno isključe iz stranke, pozicionira kao glavna opozicija naprednjacima i Vučiću, s obzirom da je bio jedan od glavnih u SNS-u i da mnogo toga zna „iznutra“. Sa druge strane, vodeći se pređašnjim iskustvom, možda je ovo samo još jedan spin veštog političara kakav jeste Vučić. Kada već svi pričaju da postoji sukob, on to publici i daje. Koristi taj talas pretvarajući Stefanovića u protivnika i opozicionara, ali lažnog. Ukoliko bi se aktuelni ministar odbrane sa nekom svojom političkom opcijom kandidovao na narednim izborima odvukao bi glasove i SNS-u, ali i pojedinim opozicionim partijama. Onda bi moglo da usledi veliko pomirenje i postizbrna koalicija, pa bi opet bili svi srećni, zadovoljni i možda zagrljeni. Kao nekada. Ipak, s obzirom na sva dešavanja oko pomenutih afera, ali i one o prisluškivanju, ova druga teorija je manje verovatna, ali ne i isključena. Prva je realnija i ako je tačna ima samo jedan epilog – Vlada mora pasti. Činjenica je da će turbulencija među naprednjacima tek biti. Neki kažu da je tako pre desetak godina počelo i u Demokratskoj stranci, a znamo gde je ona danas. Naprednjački potresi počeli su iz Niša, ali ne samo glasanjem o nepoverenju Stefanoviću i Lončaru, već pre toga ostavkom poverenika Zvezdana Milovanovića koji je ostavio grupu ljudi koja ga je podržavala i koja sada traži i čeka novog vođu. On je rekao da je otišao iz zdravstvenih razloga, ali jasno je da je iz unutarstranačke trke na lokalu sa aktuelnom gradonačelnicom i članicom GO SNS Draganom Sotirovski izašao kao poražen. Nije dobio mesto gradonačelnika, nije otišao ni u neko ministarstvo, a ni u odboru nije mogao puno da uradi. Nišlije za sve predikcije budućnosti i razmišljanja o tome šta će biti, imaju jednu prostu izreku - „kraj će kaže“, a kraj ovog teksta zaokružiće svojim mislima rođeni Nišlija Duško Radović: Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova. Tekst je štampan i u listu ”Danas”, a može se pročitati i na njihovom portalu.

Predsednik najavio ujutru, a već sutradan u tržnim centrima gde su postavljeni vakcinalni punktovi ni policija nije mogla da zadrži građane koji su u redovima čekali da se vakcinišu protiv virusa korona i za to dobiju po 3.000 dinara. Posebno je veliko interesovanje zabeleženo u Beogradu gde su 3.000 od države ”pojačali” vaučerom za kupovinu od još 3.000 dinara. Južnjaci još odolevaju darežljivoj nagradi, ali dobro da poraste interesovanje za imunizaciju. Međutim, prethodnih dana, posebno tokom praznika, domovi zdravlja bili su poluprazni iako je u ponudi bilo nekoliko tipova vakcina i nije trebalo zakazivanje. Niko otišao nije, jer su se okretali prasići i pljeskavice, a sa društvenih mreža je “trendovalo” sve loše o vakcinama. Od Bila Gejtsa i čipovanja do onog čuvenog “nije dovoljno ispitana”. Taj paradoks živimo - ljutimo se na čovečanstvo koje je stiglo do Marsa, ali nije bilo spremno za korona virus, za tu nevidljivu česticu koja je ubila milione do sada. A onda kada čovečanstvo u rekordnom roku napravi vakcinu i ponudi rešenje, onda je nećemo jer nije dovoljno ispitana. I mnogi je nisu hteli. Očigledno nije puno pomoglo ni snimanje predsednikovog ramena u Pukovcu uživo na ”Pinku”, ni brojni apeli lekara, reči stručnjaka, promo-spotovi i slično. Odvajkada se u Srba svaki strah pobeđuje parama, pa je tako i ovaj od vakcine u trenu nestao kada je ponuđeno 3.000 dinara za bocku. Više ništa nije bilo važno do da legnu pare na račun. Da je onaj koji je smislio ovu akciju znao da će novac tako probuditi i trgnuti, verovatno čak i brojne antivaksere, možda bi dao manje para. Da li bi i za 500 dinara po vakcini odziv bio isti? Eto rešenja za teorije zavere. Lako ih je pobediti čim zazvecka novac. Toliko su i one vredne i važne, ali fenomen masovne vakcinacije uz finansijsku pomoć poprilično opisuje i nas same. Prvo nam kazuje koliko smo kao narod siromašni. To se ne vidi samo iz vakcinacije sa benificijama, nego i iz prijava za pomoć od po 30+30+50 ili 60 evra, zavisi od (ne)radnog statusa. Iako to suštinski nije pomoć već vraćanje novca građanima datog kroz povećane cene i porez, a pritom su i dodatno zaduženi, u nekoliko dana prijavilo se više od 3 miliona ljudi. Što potvrđuje da tih stotinak evra mnogima baš puno znači u ovoj zemlji ekonomskog tigra i prosperiteta. Strašnija od siromaštva je možda činjenica da ovde kod nas sve može “za pare”. Drugim rečima, sve je na prodaju pa i verovanja, zdravlje, ideali i na kraju obraz. Odlično je da je ovog puta novac pobedio dezinformacije i ubrzao vakcinaciju, ali mnogima ne pada teško taj udar na lično dostojanstvo. Posebno onima koji su do juče govorili da neće da se bocnu, pa su pohrlili kada su saznali da će dobiti 3 crvene novčanice. Ključ je upravo u tom ličnom dostojanstvu koje nam, činjenica, manjka. Zato je lako i ovom nakradnom sistemu, kojeg definišu privilegovani i korupcija, da opstaje i da mu se kraj ne nazire. To je jedna simbioza - sistem proizvodi i generiše takve među nama, a oni ga održavaju. “A on poneo samo 200 grama kafe lekaru”, čuje se iz nečijih usta kao loša stvar ovih dana. Loša ne zato što je uopšte poneo i tih 200 grama, nego što je cena mita danas, valjda, mnogo viša. Srazmerna urušenom moralu u populaciji. Dok nam dostojanstvo manjka biće onih koji se raduju “paketima socijalne pomoći” pred izbore, kako se to uvijeno kaže, a u stvari su opet neka vrsta mita kojim se kupuju glasovi najsiromašnijih. Nema ličnog dostojanstva, pa ima traženja veze za sve i svašta, čak i za zaobilaženje reda u pekari. Da ne pričamo o razvoženju autobusima na mitinge uz sendvič i flašicu vode. Možemo ovako do sutra. Suština je da će vakcina uz 3.000 dinara ili bez njih definitivno ojačati naš imuni sistem, ali heroj će biti onaj ko pronađe lek koji će ojačati karakter ovog društva. Tekst je štampan i u listu ”Danas”, a može se pročitati i na njihovom portalu.

Ko očekuje da će u ovom tekstu da pročita za koga bi trebalo da glasa, može odmah da klikne “x” i nastavi da skroluje. Ne radi se ovde o partijama. Kao što ni suština politike nisu partije, već oni koji ih biraju. Vi, građani. Mi, narode. Mi smo bitni i mi moramo da znamo zašto glasamo. Eto, prvi je razlog jer su nas ubedili da smo nebitni. Da ništa ne odlučujemo. “Džaba glasamo”, mnogi kažu. Tačno je to, ali samo ako se izbori kradu. Prošli put su uhvaćeni u prevari, pa su rekli da neće. Naravno, ne treba da budemo glupi pa da u to slepo verujemo, ali ne postoji tako velika krađa koja može da parira velikoj izlaznosti. Što je više poštenih birača, to je uticaj fantoma, “bugarskih vozova” i drugih marifetluka manji. Vreme revolucija je prošlo. Revolucija se pretvorila u post, u tvit, u stori na društvenim mrežama. Zato je građanima jedina moć olovka. I glasačka kutija. Ne treba čekati da neko drugi određuje našu sudbinu zbog pola sata našeg vremena i lagane šetnje do biračkog mesta. U nedelju. Koja je inače idealna za šetnju. Šta kažete, nemate za koga da glasate? A kad ste to imali? Zapitajte se, kada ste poslednji put imali potpuno povrenje u političku opciju ili političara kojeg ste zaokružili na listiću? Siguran sam, nikad 100%. Osim ako zaokruživanjem niste jurili ličnu korist. Ovog puta se bira lokalna vlast. Nema tu puno filozofije ni političke teorije. Biramo one koji će biti naš najbolji servis naredne 4 godine. One koji će najbolje, u našu korist i u našem interesu, odraditi ono za šta ih plaćamo. Da, mi ih plaćamo. A i to nas teraju da zaboravimo. Poslednjih godina su pare iz budžeta nekako postale državne. Čak i lične u javnom diskursu i tabloidima koji nam pišu da nam neko nešto plaća. A nisu, naše su. Narodne ili građanske, ko kako voli. Zato je važno da izaberemo one koji će njima na najbolji način raspolagati naredne 4 godine u Nišu. I ne radi se samo o parama. Već i odlukama koje se direktno tiču naših života od trenutka kada napustimo sigurnost toplih domova. Kada izađemo iz naših malih svetova. Radi se kanalizaciji, vodi, smeću, asfaltiranim ulicama, vrtićima, pijacama, parkovima, javnom prevozu, koncertima… Zašto sve to prespavati i pustiti druge da odluče? Koliko god da deluje nemoguće, namešteno ili beznadežno, izbori jesu jedini način da se naša politička razmišljanja i aspiracije, a svi ih imamo, pokažu i iskažu kroz ukupan broj glasova na kraju izbornog dana. Pritom, jedini način da ta razmišljanja i imaju neku svrhu, da ih ne ostavimo u magli kafanskog dima ili vetru koji baš tad dune parkom. Jedinstvena prilika da jednim potezom pokažemo šta mislimo o svima. Vlasti, opoziciji, trenutnom stanju u društvu. Nije važno kojoj političkoj opciji težite, važno je da iskoristite mogućnost da im to i kažete. Zato baš ti građanine, baš ti narode, olovku u džep pa na izborno mesto u nedelju. To je naše građansko pravo, ali i obaveza. Ne samo lična obaveza, nego i porodična. Za generacije koje dolaze. Ali i društvena, zbog svih nas koji delimo zajednički životni prostor i sredinu. Ne bi valjalo da se u ponedeljak probudimo sa gorkim otrežnjenjem da nismo makar ni pokušali da učestvujemo u oblikovanju narednih godina naših života. A nema te krađe i nameštaljke koja može da izigra veliku izlaznost, ni te prevare koja može da porazi ljude.

Nije prošlo ni mesec dana od kada je centrala Srpske naprednje stranke odlučila da vrh lokalnog odbora u Nišu ne stavi na listu za predstojeće izbore, a dojučerašnji najviđeniji niški naprednjaci počeli su da se optužuju između sebe. Bivši saradnik odlazeće gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski optužio ju je za "ispumpavanje para iz gradskog budžeta" ili konretno za nameštanje tendera i uvećavanje javnih nabavki, reket, te traženje od inspektora da se suzdržavaju od sopstvenog posla. Uzbunjivač rekao ono što je u Nišu već javna tajna Novinar iz Niša Aleksandar Stankov kaže za NIN da su informacije o potencijalnoj korupciji unutar gradske vlasti u vreme Dragane Sotirovski iznenađenje možda samo za ljude van Niša. Prema njegovim rečima, mnoge stvari koje je izneo uzbunjivač, koji se obratio i medijima, u Nišu su manje-više bile javna tajna - od problema sa zaprašivanjem protiv insekata do preskupe ograde na niškim bulevarima. Stankov ukazuje da bi se možda o tome saznalo i pre da odlazeća garnitura nije zatvorila sve kanale za javnost i medije, pa je do informacija teško doći. On zato smatra da imamo i razlog više da verujemo uzbunjivaču. Teško je reći zašto se baš sada sa ovim izlazi u javnost. Sa jedne strane, ima onih koji su iz saradnje sa gradonačelnicom i njenim timom izašli nezadovoljni. Ima i onih koji tek sada, nakon saznanja da je ta garnitura naprednjaka smenjena, smeju da podnose prijave. O strujama unutar SNS je uzaludno opet trošiti reči. Mi bismo kao građani trebalo da verujemo u iskrene namere pojedinaca da se stvari u Nišu menjaju na bolje. Suština je da je sve što je do sada izašlo u javnost samo u formi krivične prijave. Sve to treba i zvanično dokazati. Poznajući naše pravosuđe, mnogo će još vode Nišavom proteći dok čitava priča dobije sudski epilog. Ako ga ikad i dobije, ističe Stankov. Kompletan tekst pročitajte na sajtu NIN-a - ovde.

Rok za predaju izbornih lista za gradske i opštinske izbore u Srbiji završen je u nedelju, 12. maja, u ponoć. Sada je više nego jasno da se opozicija koja je rešila da se uključi u izbornu trku zapravo takmiči kao u čuvenoj basni o kornjači i zecu. Zec je, naravno, SNS dok opozicija mora da se nada ishodu trke iz basne i 2. juna slavi. Taj brzi zec je požurio da svoju listu preda prvi, da je imenuje po uvaženom članu SNS-a Aleksandru Vučiću, a onda su na red došla odugovlačenja sa notarima i overivačima. U foto-finišu se pojavljuje more lista potpunih anonimusa, bivših naprednjaka ili ljudi koji se slučajno slično zovu kao pojedini opozicionari ili su im liste sličnog imena kao opozicione. Eto, malo da pokrenu-promene igricu uz Radulović Ljubomira. Neko će sada pitati, pa dobro, osim predaje liste, kakve veze ostalo ima sa SNS? Možda i nema, ali znamo ko drži sve poluge vlasti u rukama i kome je svaki procenat važan baš na ovim izborima. Nego, vratimo se mi na Niš. Ni u najvećem gradu juga Srbije pomenute ujdurme nisu izostale, pa je tako opoziciona lista, proistekla iz dela koalicije Srbija protiv nasilja, koja je ponela ime “Biramo Niš”, neuspešno pokušavala da na svim listićima bude na broju 2. Volšebno se u nekoliko opština pojavila Ruska stranka predvođena bivšim radikalom i nekadašnjim SNS koalicionim partnerom Tihomirom Perićem pre njih, pa su tako umesto planiranog broja 2 skliznuli na broj 4. Posle 4 godine hibernacije probudila se lista bivših naprednjaka sa aerodroma i brzinom svetlosti skupila potpise, ne samo za gradske, nego i za opštinske izbore. Tu je još jedan bivši naprednjak general Moma Stojanović koji kandiduje listu “Niš li je” i ponovo pokušava da nađe svoje mesto u parlamentu. Ako sve prođe kako su podnosioci planirali, na kraju bi na listiću u Nišu, na izborima za grad moglo da se nađe 12 lista. Baš tu je i odgovor na neopravdani rani optimizam predstavnika opozicije koja izlazi na izbore, a koji svoje prognoze iznose iz Beograda. Prethodnih dana se od njih moglo čuti kako je to manje-više gotova stvar i kako naprednjaci “padaju” u Nišu. Taj optimizam verovatno baštine na odluci SNS-a da skoro potpuno rekonstruiše očekivanu izbornu listu. Na njoj nema ni aktuelne gradonačelnice Dragane Sotirovski, njenih većnika, bivših gradonačelnika, Bobana Džunića predsednika Skupštine i mnogih SNS-ovaca koji su ponosno obilazili mitinge i “branili” lik i delo njihovog vođe u prethodnih 12 godina. Ali nema potrebe da se zavaravamo da se tu radi o novim ljudima. Sam nosilac liste Dragoslav Pavlović je bio pomoćnik bivšeg gradonačelnika Darka Bulatovića koji je takođe sada “izbrisan”. Tu je nesuđeni PR odlazeće gradonačelnice Marko Rajić, pa još jedan Bulatovićev pomoćnik Igor Vučić i njegov stranački saradnik i kolega iz EPS-a Miloš Sekulić. Onda aktuelni direktor JKP “Mediana” Ivan MIhailović, pa zamenica direktora Doma zdravlja Danijela Nešić, kao i Sanja Stajić u jednom trenutku pomoćnica gradonačelnice Sotirovski. Dakle, nema tu ničeg baš tako novog, niti svi sa liste mogu mnogo toga drugačijeg da donesu u tvrdoj partijskoj hijerarhiji kavu je SNS demonstrirao toliko puta. Kolege novinari znaju koliko je već teško dobiti od njih bilo kakvu izjavu, tako da se praksa netransparentnosti izgleda nastavlja. Za ostalo ćemo videti. Naprednjaci su sada pojačani SPS-om, radikalima i zavetnicima, pa je ta lista dobila pun kapacitet one poznate crveno-crne koalicije koju bismo svi rado da zaboravimo. Koliko god da je to ista lizalica u drugom celofanu, jasno je da ih zbog čitave izborne mašinerije koja je u njihovim rukama čeka dobar rezultat, a opozicija će morati dosta da se pomuči da napravi većinu za osvajanje vlasti. Njoj na ruku ide i uključivanje dr Dragana Milića koji i dalje usmeno, jer nije potpisao sporazum, tvrdi da je za promenu SNS-a i nesaradnju sa njima. Pompezno je najavljivao svoju listu, ali na kraju je kandidovao sebe, više od polovine lekara i medicinskih radnika, po nekog profesora sa Pravnog i Ekonomskog fakulteta i ljude koji godinama uporno pokušavaju da uđu u niški ili republički parlament menjajući dresove od DS-a, Zdrave Srbije, pokreta “Tolerancija”, pa evo sada do GG “dr Dragan Milić”. U nišku izbornu trku uključio se i Savo Manojlović kojeg jedan deo opozicije sumnjičavo gleda i sumnja u iskrene opozicione namere, ali kojeg deo naroda baš voli, a analitičari prognoziraju da će probuditi apstinente. Ako liste “Kreni-promeni” i dr Milić odu na preko 5%, uz ponovljen rezultat “Biramo Niš” sa nedavnih parlamentarnih izbora, onda nadanja pojedinih prestoničkih opozicionara možda i imaju smisla. Samo svi moraju da dobace do zacrtanih ciljeva i da ostanu opozicija i kad se dokopaju mandata. Svi oni koju u lokalni parlament uđu. Oni koji su tamo već godinama opozicija - Miodrag Stanković i Branislav Jovanović idu ovog puta odvojeno na listama novog DSS-a i Novog lica Srbije, a i oni se nadaju da će ponovo u skupštinske klupe. Pa ako pređu cenzus možda mogu da budu presudni tas na vagi. Trka je tek sada počela. Zec je već istrčao dobar deo puta, dok opoziciona kornjača ide svojim tempom. Svi se nadaju pobedi, ali kornjača ima veći problem - staza je kratka, izbori su “iza ćoška”. Moraće da se ubrza, da prođe sve deonice puta i mahne baš svakom navijaču kako bi joj nekako svi oni pomogli da cilj pređe pre zeca. A navijači (čitaj glasači) moraće da pomognu. Ako 2. juna ostanu kod kuće, od tog posla nema ništa, jer ovaj zec se sigurno neće uspavati kao onaj u basni.

Koliko vas koji niste iz Novog Sada zna ko je kandidat SNS za gradonačelnika tog grada? Ima li onih koji nisu iz Niša koji znaju koga naprednjaci kandiduju za prvog čoveka najvećeg grada na jugu države? Još gora stvar je što to ne znaju ni mnogi Novosađani, ni Nišlije. Šta da kažemo onda tek za kandidate, programe i ideje opozicije u ovim gradovima ili drugim manjim opštinama? To možda ne znamo, ali znamo da nam se predsednik prethdonih nedelja lavovski borio da smanji koji glas za Rezoluciji o Srebrenici na Skupštini UN. Znamo da nismo genocidan narod, jer se na toj poruci i u medijima više insistiralo nego na porukama izborne kampanje. Znamo da su se na kraju predsednik, ali i cela Vlada ogrnuli zastavom. Posle su se i u centru Niša palile baklje. Jedan Nišlija, Novosađanin, Bujanovčanin, Zrenjaninac znaju sve pobrojano, ali ne i ko će da brine o njihovim gradovima i opštinama u naredne 4 godine. Ako bi hteli to da saznaju iz medija sa nacionalnom frekvencijom videli bi da je Aleksandar Šapić taj koji se kandiduje za gradonačelnika Beograda i opet bi videli predsednika Vučića kako u promo spotovima govori o “Srbiji sutra”. Onda bi možda stali i zapitali se - da li je samo Beograd Srbija? Ili se možda bira novi predsednik? Ili republički parlament? A nije ni čudo što je prosečan građanin zbunjen. U zadnjih 10 godina, koji god da su izbori bili, čak i oni u mesnim zajednicama, SNS je uvek kandidovao Vučića. I prosečan SNS glasač je uvek glasao baš za njega. Niti je on znao, niti ga je mnogo zanimalo koji su izbori u pitanju, bilo mu je važno samo da mu Vučić pobedi. Kažu ljudi da i kada zovu iz štaba SNS da agituju ili rade interne ankete postavljaju pitanje “hoćete li podržati Vučića na predstojećim izborima” ili “možemo li Vučić da računa na Vaš glas”. Tako nekako. U Srbiji je Vučić politika. To je bio taj prvi korak koji je ugazio ideju lokalnih politika i političara. Odavno je beogradizacija politike počela da krnji bitnost lokala, a usmerenje na jednog čoveka i stvaranje kulta ličnosti poslednjih godina polako obesmišljavaju čitav politički sistem na koji smo navikli. Da budemo realni, ingerencije lokalnih političara nikada nisu bile velike, a dodatno su i smanjivane različitim izmenama zakona poslednjih godina. Ali za građane su oni i tek kako bitni. Oni su ti koji su dužni da im obezbede zdravu pijaću vodu, prazne kante, čiste ulice, nove parkove, vrtiće, zanimljive sadržaje, nova parking mesta… Neće time da se bavi Vučić. Kao što se nije ni bavio. I to se vidi na primeru Niša. SNS vlast koja je tu već 12 godina uvek je dolazila u fotelje ogrnuta Vučićevom slikom. Njihova nesposobnost je isplivavala već prvog dana nakon preuzimanja dužnosti. Ali svi su oni uredno izgurali četvorgodišnje mandate praveći od Niša sve manji i manji grad. Vučić prstom nije mrdnuo. Sve dok sad njegovom ili nečijom tuđom odlukom iz vrha SNS nije počišćena cela jedna garnitura niških naprednjaka. Onih naprednjaka koji nisu čuli svoje sugrađane, već su slušali glas vođe u ugaženom sistemu lokalne politike. I nije to gaženje dolazilo samo od SNS. Evo, ovih dana, u jeku predizborne kampanje naprednjačku listu u Nišu uveliko reklamiraju niko drugi do Vojislav Šešelj i Dragan Marković Palma. Ne, oni nisu kandidati za odbornike, ali su došli u Niš. Svako sa svojim proizvodima. Šešelj je delio “knjige”, a Palma kobasice i pljeskavice. Dojučerašnji predsednik Skupštine jedne, i dalje manje Jagodine, je deleći mesne produkte Nišlijama na pijaci, uspeo da prekori nosica liste SNS za predstojeće izbore Dragoslava Pavlovića. Danas smo doneli ovde u Medijanu bečku kobasicu, to je najbolji specijalitet u Beču, da probate, i ćevape… Gde je gradonačelnik? Budući. Spavaš gradonačelniče, do 10 sati umesto da me čekaš u pola 10, ti spavaš - rekao je Palma na pijaci,a prenele su “Južne vesti”. Naravno da je, eto kako smo saznali budući gradonačelnik, to sa osmehom ispratio i opravdao se “da je bio sa udruženjem”. Kasnije je pojeo svoj sendvič, dok je slušao kako su male penzije, a narod mnogo gladan. Ozdravljenje srpskog političkog sistema je nužnost. Lokalne politike su važne, jer su najbliže građanima. Njihov su servis. Decentralizacija nije samo floskula, već potreba. Građani moraju da znaju da za njihove probleme na lokalu nije rešenje “zvaćemo Vučića”, već idemo u institucije koje su za to nadležne. Kod onih koje smo birali i koje plaćamo. Dok to ne shvatimo i ne promenimo, dolaziće neki ljudi koji misle da su bitni i deliće narodu kobasice, a za uzvrat će tražiti glasove. Za još 4 godine nebrige. Niš za to više nema vremena.