Skoro dve nedelje su prošle od lokalnih izbora u Nišu. Mnoge u gradu kada biste pitali o rezultatima ili ne bi znali ili bi rekli da se nešto muljai muva ili da je pobedio Vučić. Suštinski, svi polako već zaboravljaju na 2. jun, iako se već predstojećeg vikenda izbori ponavljaju na dva biračka mesta u Opštini Medijana.
O obesmišvaljanju lokalne politike smo već pisali, ali sa “niškim slučajem” su obesmišljeni i izborni rezultati.
Presedan je da jedna politička grupacija, neformalna postizborna koalicija koja ima više osvojenih glasova u zbiru, nije u mogućnosti da formira vlast. Još gore je što je to formiranje najavila druga, SNS grupacija, jer je dobila podršku jednog rusofila iako u zbiru ima manje glasova. Ali i to nam je poznata priča.
Izbori kao slobodno izražavanje volje građana su već dugo u Srbiji sve samo ne sasvim slobodno i često ne izražavanje. A i volje je sve manje, ako se vodimo prosečnom izlaznošću. Jasno nam je da su tu radi o veštom inžinjeringu na više nivoa - od redovne kontrole i analize javnog mnjenja, kontrole medija, kapilarnih glasova po javnim preduzećima, dovoženjem i prevoženjem birača do kol-centara. I ovo je verovatno samo deo koji svi mi znamo.
Ono što je kruna tog inžinjeringa je stvaranje atmosfere, a zapravo iluzuje, kod birača da se glasa za jednog čoveka. Koji god da su izbori u pitanju glasa se za Aleksandra Vučića. I ovde se ne radi samo o nazivu izborne liste, već o čitavom narativu koji se nameće u kampanjama.
Logično je onda da već 3. juna, dan nakon lokalnih izbora, dobijemo ovakvu naslovnicu “Srpskog telegrafa” - Vučićeva slika i natpis “Pobednik”. Vizuelna poruka je jasna - ne samo da se kandidovao nego je i pobedio. Prosečan čitalac neće obratiti pažnju na manji natpis gde piše da su SNS i koalicija pobedili u svim gradovima i gde se Vučić ne pominje ni jednom rečju. Velika slika i “pobednik”. Dovoljno.
Tu dolazimo do pitanja sa početka teksta: Zašto ne pobeđuju oni koji stvarno i učestvuju na izborima?
A tu je ujedno i odgovor opoziciji u Nišu zašto i dalje mora da dokazuje svoje izborne rezultate po sudovima.
Ko ne zna, štampana izdanja novina se spremaju uglavnom dan pre ili kasno noću kada su vanredne situacije, kakva su izbori. Ako dobro zagledamo naslovnicu videćemo da piše “Niš 46,6%”. Nejasno je na šta se tu misli, jer je koalicija oko SNS, čitaj Vučić, prema poslednjim zvaničnim rezultatima dobila nešto više od 44% u Nišu. Možda je 46,6 projekcija rezultata ili presek u nekoj ranoj fazi brojanja, ali kao što vidimo “Srpski telegraf” je Vučića proglasio pobednikom i u Nišu mnogo pre Gradske izborne komisije. Mnogo i pre samog lokalnog SNS-a.
Da li treba dodati da se u tom trenutku znalo da SNS nije pobedio na Medijani, da je tesno bilo u Čačku, na Vračaru, Starom Gradu i Novom Beogradu.
Svakako je ovo, u najmanju ruku, neodgovorno i neprofesionalno od “Srpskog telegrafa”, ali je i poruka svakom ko bi da trči neku narednu izbornu trku.
Sve je već spremno, samo još brojevi da to potvrde, pa da se šampanjac otvori negde oko pola 10, 10 u štabu SNS.
I ne radi se tu samo o izborima u Srbiji. Imamo slučaj da su, za one koji isključivo i samo prate TV stanice sa nacionalnom frekvencijom i tabloide, desničari preoteli Evropu i odneli ko zna kakvu pobedu na nedvanim izborima za Evropski parlament. “Zemljotres u Evropi”, glasilo je nekoliko naslovnih tabloidnih strana dan posle izbora. A suština je da će većinu u EU činiti iste liste i politike koje su to radile i prethodnih 5 godina. Desničari jesu napravili dobre rezultate, dobili 40 mesta više u parlamentu, “izazvali” izbore u Francuskoj, ali sve je to i dalje manje od onoga što se prognoziralo pre glasanja. Pritom je i Orbanov Fides dobio manje glasova nego na prošlim izborima. Ali eto, desničari su morali da pobede samo u Srbiji. U toj virtuelnoj stvarnosti u koju nas mejnstrim mediji i politika uporno guraju.
I da se na kraju vratimo na primer Niša. Sve pobrojano deluje kao enigma. Kao zadatak bez rešenja za svakog ko bi u politički ring sa Vučićem i SNS. Ali Niš je pokazao da može drugačije. Da je izlaznost u najvećem gradu juga Srbije bila za samo 3% veća, teško da bi mogla da se stvori ova postizborna kriza. Sve bi bilo mnogo jasnije. Dakle, suština je u izlaznosti. Nema te mašinerije, niti medijskih naslova koji, na kraju, mogu tako lako da se igraju sa voljom građana ako ona dolazi u velikim brojevima.
留言