Ko očekuje da će u ovom tekstu da pročita za koga bi trebalo da glasa, može odmah da klikne “x” i nastavi da skroluje.
Ne radi se ovde o partijama. Kao što ni suština politike nisu partije, već oni koji ih biraju. Vi, građani. Mi, narode.
Mi smo bitni i mi moramo da znamo zašto glasamo.
Eto, prvi je razlog jer su nas ubedili da smo nebitni. Da ništa ne odlučujemo. “Džaba glasamo”, mnogi kažu. Tačno je to, ali samo ako se izbori kradu. Prošli put su uhvaćeni u prevari, pa su rekli da neće. Naravno, ne treba da budemo glupi pa da u to slepo verujemo, ali ne postoji tako velika krađa koja može da parira velikoj izlaznosti. Što je više poštenih birača, to je uticaj fantoma, “bugarskih vozova” i drugih marifetluka manji.
Vreme revolucija je prošlo. Revolucija se pretvorila u post, u tvit, u stori na društvenim mrežama. Zato je građanima jedina moć olovka. I glasačka kutija. Ne treba čekati da neko drugi određuje našu sudbinu zbog pola sata našeg vremena i lagane šetnje do biračkog mesta. U nedelju. Koja je inače idealna za šetnju.
Šta kažete, nemate za koga da glasate?
A kad ste to imali? Zapitajte se, kada ste poslednji put imali potpuno povrenje u političku opciju ili političara kojeg ste zaokružili na listiću? Siguran sam, nikad 100%. Osim ako zaokruživanjem niste jurili ličnu korist.
Ovog puta se bira lokalna vlast. Nema tu puno filozofije ni političke teorije. Biramo one koji će biti naš najbolji servis naredne 4 godine. One koji će najbolje, u našu korist i u našem interesu, odraditi ono za šta ih plaćamo. Da, mi ih plaćamo. A i to nas teraju da zaboravimo. Poslednjih godina su pare iz budžeta nekako postale državne. Čak i lične u javnom diskursu i tabloidima koji nam pišu da nam neko nešto plaća. A nisu, naše su. Narodne ili građanske, ko kako voli. Zato je važno da izaberemo one koji će njima na najbolji način raspolagati naredne 4 godine u Nišu.
I ne radi se samo o parama. Već i odlukama koje se direktno tiču naših života od trenutka kada napustimo sigurnost toplih domova. Kada izađemo iz naših malih svetova. Radi se kanalizaciji, vodi, smeću, asfaltiranim ulicama, vrtićima, pijacama, parkovima, javnom prevozu, koncertima… Zašto sve to prespavati i pustiti druge da odluče?
Koliko god da deluje nemoguće, namešteno ili beznadežno, izbori jesu jedini način da se naša politička razmišljanja i aspiracije, a svi ih imamo, pokažu i iskažu kroz ukupan broj glasova na kraju izbornog dana. Pritom, jedini način da ta razmišljanja i imaju neku svrhu, da ih ne ostavimo u magli kafanskog dima ili vetru koji baš tad dune parkom. Jedinstvena prilika da jednim potezom pokažemo šta mislimo o svima. Vlasti, opoziciji, trenutnom stanju u društvu. Nije važno kojoj političkoj opciji težite, važno je da iskoristite mogućnost da im to i kažete.
Zato baš ti građanine, baš ti narode, olovku u džep pa na izborno mesto u nedelju. To je naše građansko pravo, ali i obaveza. Ne samo lična obaveza, nego i porodična. Za generacije koje dolaze. Ali i društvena, zbog svih nas koji delimo zajednički životni prostor i sredinu.
Ne bi valjalo da se u ponedeljak probudimo sa gorkim otrežnjenjem da nismo makar ni pokušali da učestvujemo u oblikovanju narednih godina naših života.
A nema te krađe i nameštaljke koja može da izigra veliku izlaznost, ni te prevare koja može da porazi ljude.
コメント