ZASTAVE

Majski dan je bio vreo. Vreo za taj period godine, naravno. Pera je dobio zadatak da od rane zore metla i čisti oko spomenika kralju Milanu na istoimenom, centralnom trgu u Nišu. To je i radio. Oko 9 je već morao da skine svoju narandžastu bluzu i veže je oko struka jer je toplota bila neizdrživa.

- Gde nas danas rasporediše na ovu ringlu? – rekao je svom kolegi Jamesdinu.

- Koji te pita, Pero brate. Samo narede, a ti metlaj. Sudbina nam je takva – rekao je Jamesdin.

- Znaš šta mi je lakše? – reče Pera.

- Šta?

- Što ga nema ovaj više – pokaza trzajem glave ka „Ambasadoru“. – Mnogo je već čistije ovde u centru.

- Ti i tvoj jezik. Samo laprdaš. Neko će te čuje i bez pos’o će ostaneš.

- Ma pričam šta mislim. Ko je slobodniji od nas, Dinko? Gledaj koliki trg, mi i metla, a? – smejao se i šalio Pera.

Jamesdin se sa svojom metlom pomerio malo dalje od njega. Za svaki slučaj. On je živeo u ubeđenju da njih uvek neko snima. Izbegavao je i da dugo sedi u hladovini kada bi ostale kolege malo „hvatale krivine“ i odmarale. Mislio je da će to nekako da dođe do direktora. Kada bi se pričalo o politici, samo bi nestao iz društva. Posebno kada se kritikovala vlast. Ipak, organizovane odlaske autobusom na stranačke mitinge vladajuće stranke nije odbijao.

- Veži konja gde ti gazda kaže – tako se pravdao.

Baš tako je u svojoj mahali rado organizovao glasače pred izbore. Stajao bi nekoliko sati ispred ulaza na biračko mesto i govorio „jek,jek“. Sugerisao je svojim komšijama koji broj da glasaju, a prethodnih dana im je dovozio pakete sa zejtinom i šećerom. Trebao mu je posao i to je bilo njegovo jedino opravdanje. Neki drugi su to, naravno, bez pardona zloupotrebljavali.

Zastave

Čudno je kako tog dana Jamesdin nije bio u povorci koja se od‌jednom pojavila tu na Trgu baš gde su on i Pera metlali čitavog prepodneva. Bile su tu glavešine iz njegove stranke, pa i gradonačelnica. Nosili su ruske i srpske zastave, uključujući i žuto-crnu Georgijevsku lentu. Ruski vojni simbol koji je uz slovo "Z" sve popularniji u ratu sa Ukrajinom. Pera je gledao sa nevericom kolonu koja prolazi. Od‌jednom je u masi ugledao Miku i izvukao ga sa strane. On je nosio svoj slameni šešir dok mu se znoj slivao niz dugačak nos. U jednoj ruci je mahao zastavom koja je bila spoj ruske i srpske. Neki hibrid koji je nosio i na kragni svoje majice kao značku.

- Miko, bre, pa mi li smo za vas čistili od jutros?

- Ne znam, Pero. Možda ste, ali i da jeste, trebalo je.

- Što? Šta slavite?

- 9. maj – Dan pobede.

- A što ne slavite 9. maj – Dan Evrope?

- Pa… Čekaj da pitam…

Izgubio se Mika za trenutak negde u masi. Nazirao mu se samo šešir koji se sporadično pojavljivao iza zastava. Prišao je jednom debelom kojem se slovo „Z“ rasteglo preko stomaka. Bio je načešljan na stranu, a preko promo-majice imao je sako. Mobilni je držao u ruci i glumio bitnost. Mika mu je prišao ponizno. Nešto ga pitao, onda potapšao po ramenu i vratio se do Pere.

- Slavimo i to – rekao je.

- Slavite i Dan Evrope?

- Da.

- Pa gde su vam EU zastave?

- Pa… Čekaj malo.

Opet je otišao do debelog. Nešto su kratko popričali, ali se sada debeli samo smeškao svojim tankim usnicama i nije ni gledao Miku.

- Nismo ih sada poneli, ali slavimo i to – rekao je posle nekog vremena.

- Čitam u novinama da u Beogradu na ovom događaju sa ruskim zastavama nisu bili ovi vaši – rekao je Pera.

- Koji naši?

- Pa vaši iz stranke, a ovde ste i gradonačelnicu doveli.

- Nisu nam ništa javili... Rusi su naša braća i mi ponosno slavimo praznik.

- Znam, znam, ali što sada vaš predsednik, što je do juče bio ovde na „Ambasadoru“, nije u Moskvi?

- Ne može svake godine da ide. Ima druge obaveze.

- Tako je. Ima ih u Briselu i Berlinu. Čitaj malo novine.

Zamislio se malo Mika. Možda je opet heto da ide do debelog. Možda je shvatio da ni debeli baš ne zna sve. Možda mu je i stvarno bilo čudno kako to da oni razvlače ruske zastave i pevaju "Kaljinku" dok im predsednik obija pragove po Berlinu i Briselu. Teško je to da se shvati. Nema tu puno logike. Ućutao se pa pogledao ka masi koja je ponosno nosala narandžasto-žutu zastavu oko spomenika.

- Pa dobro. Neka je, nije ni tamo loše – odgovorio je kratko.

- Šta ako vam sledeće godine nalože da nosite EU zastave? - nasmejao se Pera.

- Ništa... Nosićemo. Ponosno kao i ove.