Prvi utisci brojnih analitičara, a posebno građana na društvenim mrežama su da je Srbija postala kolonija. To je naravno utisak nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina između Srbije i EU, u narodu poznatom kao Memorandum o litijumu.
Da bi neka država bila kolonija potrebno je malo više od jednog memoranduma, ali kako se ovog puta do njega došlo, a posebno kako je predstavljeno na konferenciji za medije, mnogima je kolonija s pravom prva asocijacija.
Narodna volja je više nego jasno protiv kopanja litijuma u Srbiji. To je potvrđeno i peticijom koja se negde zaturila u Narodnoj Skupštini. Pokazalo se i protestima pre koju godinu. Ali ništa od toga nije bitno jer je država rešila da se litijum kopa. U tome im je pomogao Ustavni sud, pa su brže-bolje došli Nemci i predstavnici EU da obznane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kako će se litijum kopati za njih.
Na našoj teritoriji za potrebe Nemaca. Čak će i njihov “mercedes” da “tera” na srpski litijum.
Znamo i da su naši stručnjaci protiv toga isto kao što znamo da, i pored brojnih projekata, kopanja litijuma još nema na tlu Evrope. Razlog - briga za ekologiju i živi svet. Ali, vlast je rešila da će u Srbiji da se kopa jer je to “kvantni skok u budućnost”.
Isto je tako vlast ranije rešila da Bor i okolina skoče u budućnost pa su Kinezima dali rudna bogatstva istočne Srbije. Ko je skoro gledao slike iz drona, video je kako se iskopi i krateri “približavaju” Majdanpeku dok meštani svedoče o čestim oboljenjima. A da, standard im je skočio. To je tačno.
Slično je tako vlast odlučila da se Arapima daju plodne oranice u Vojvodini. Baš kao što je onomad neka druga vlast Rusima dala NIS za bagatelnu cenu.
Zato je malo čudno da su se mnogi dosetili kolonije baš sada, kada smo došli do litijuma. To je samo kap koja preliva čašu. Srpske Vlade godinama čuvaju svoje fotelje i pozicije trgovinom držvanim resursima. Šta je bila stabilokratija Angele Merkel ako ne trgovina? Ili uporno neuvođenje sankcija Rusiji dok se pomoć šalje u Ukrajinu? Zašto će Trampov zet da gradi u centru Beograda na ruševinama koje su naša istorija?
Baš zato oko ove poslednje “kolonizacije” nema disonantnih tonova. Potpisvanje memoranduma nisu kritikovali ni Bajden, ni Putin, ni Orban, ni brat Si. Nema kritike ni tzv. “kolektivnog zapada”, ni tzv. “slobodarskog sveta”. Niko se ne izdvaja iz globalističke priče, posebno kada su pare i interesi u pitanju. Prestanimo sa tim zavaravinjima jednom zauvek.
Teško je verovati da se na stranicama ovog bloga nađe citat Orbana, ali višegodišnji lider Mađarske je lepo rekao da je nikad veća hipokrizija u globalnoj politici. Mi u Srbiji vidimo to i na delu. Vrlo često, nažalost.
A gde smo tu mi, građani?
Nisu samo naše Vlade krive što svoje vreme na vlasti, svoje pozicije kupuju ovakvim trgovinama. Neko njima mora da da legitimitet. A to smo mi, građani. Aktuelna Vlada je tu od 2012. godine. I na nedavnim izborima je pobeda SNS koalicije bila ubedljiva.
Da znam, neko će sada reći pa tako je kada nameštaju i kradu izbore.
Mnogi koji se sada gnušaju “kolonizacije”, bacali su drvlje i kamenje na opoziciju koja se na tu istu izbornu krađu žalila baš Briselu. Tada su oni bili izdajice, strani plaćenici i ostalo iz tog dobro nam poznatog asortimana. Danas vidimo da je i to možda sve bilo uzalud, jer je Brisel uz Vučića i Vladu.
Velike su šanse da sada, posle ovog Memoranduma, EU i zaista otvori vrata za Srbiju u narednih nekoliko godina. Ali ova zajednica je dobrano prokockala povrenje kod Srba, čak i kod najvećih evrofanatika. Odlučili su da zarad svojih interesa istrguju sa gaženjem i osnovnih postulata demokratije koji se danas dešavaju u Srbiji. Iako je, kao što rekosmo, već godinama bilo jasno da je pored svih vrednosti EU jedna od najjačih - trgovina.
Ovde se od Titove smrti diplomatija sa velikim silama i savezima vodila po principu “daš mi-dam ti”. S tim što se do 2000-ih nastupalo iz pozicije i sa nerealnom idejom da mi povlačimo prvi potez i diktiramo uslove, što nam se obilo o glavu više puta. Onda se prešlo na praćenje tuđih poteza i nuđenje trampe onim što imamo. Što nam se opet obija o narodnu glavu.
Ali taj isti narod mora sam. Dok god je izlaznost na izbore i referendume ispod 50%, dok god ima onih među nama koji bi da zaokruže bilo šta za flašicu vode i sendvič, dok god se radno mesto u javnom sektoru čuva kapilarnim glasovima, dok god ih puštamo da nas dele (najčešće lažima i podmetačinama), da nas sarape, jeremićke i vučićevići uče pravim vrednostima, do tada će sve da nam liči na kolonizaciju.
Ne možemo da utičemo na aktuelnu globalnu trku za prevlast u svetu, u toj opštoj pomami i jurišu sa Istoka i Zapada za šaku litijuma, ali možemo valjda da kreiramo naš mikro svet. IIi makar da biramo one koji su spremni da uvek čuju i poslušaju naš, a ne glas stranih Vlada i kompanija.
Comments