Novi gradonačelnik Niša upitnog legaliteta Dragoslav Pavlović odlučio je da mu prvi veliki javni potez, nakon preuzimanja dužnosti, bude rešenje višegodišnjeg problema isplate zarada radnicima propalih javnih/društvenih preduzeća u Nišu.
Koliki je ovo problem bio govori i činjenica da je, prema rečima Pavlovića, oko 6.000 ljudi na spisku za isplatu. Grubom matematikom, sa njihovim porodicama, to može da bude skoro 10% ukupnog broja stanovnika Niša. A to ne treba ni da nas čudi jer je reč o nekadašnjim gigantima kao što su EI, MIN, Vulkan, Građevinar, Đuka Dinić…U njima je radio jedan čitav grad.
Pavlović je sazvao hitnu konferenciju za medije. Seo je sam za sto, dosta podsetivši na njegovog nezvaničnog stranačkog vođu Aleksandra Vučića, otvorio je papire i saopštio da će Grad u svom budžetu odvojiti nešto više od 2 milijarde dinara u naredne 4 godine za isplatu zaostalih zarada. Plan je da se godišnje isplaćuje po jedna rata, a prva već do kraja ove godine. Brže-bolje je u, ionako tankom i očerupanom budžetu (pokazao izveštaj DRI) za ovu godinu, nađeno 530 miliona dinara za prvu ratu.
Ovo je zaista velika i važna stvar za Niš, jer ko prati problem radnika zna da su oni već godinama svakog petka ispred Gradske kuće i siti su raznoraznih obećanja što brojnih gradonačelnika, što ministara, a što Aleksandra Vučića lično, iako je Pavlović pred njima rekao da “Vučić nikada ne laže”. Možda je baš zato i doneta ova odluka.
Ko ne prati tako redovno ovaj problem, on za ove ljude zna iz popularnog klipa “A gde je pečat?”. Verovali ili ne, klip je snimljen još pre 11 godina, a broj radnika koji se tada okupljao ispred Gradske kuće se u međuvremenu dosta osuo.
Sada, kada je navodno rešenje konačno stiglo i kada je tako epohalno najavljeno, radnici postavljaju novo pitanje: A gde je kamata?
Razgovarao sam sa nekoliko njih, neki su gostovali i na lokalnim televizijama i sa pravom brinu da li će im, makar i na rate, biti isplaćena kamata na zaostale zarade koja se sakupljala svih ovih godina. Jedan primer kaže da je na osnovicu od oko 100.000 dinara ukupno zaostalih plata, kamata skoro 800.000 dinara. To su oni koji čekaju najduže, a ima i onih koji se nadaju manjim sumama.
Uglavnom, prema njihovim saznanjima oni strahuju da od kamate neće biti ništa, a ruku na srce nije je pomenuo ni upitno legalni gradonačelnik. Velike su šanse da će mnogima suma od 100.000 zapravo biti isplaćivana u 4 godišnje rate.
Ako se opet bavimo prostom matematikom - 2 milijarde dinara podeljeno na 6.000, kako kažu zvanični podaci, u proseku je oko 333.000 dinara po radniku, što jasno pokazuje da oni koji se nadaju milionskim sumama teško mogu i da ih dobiju. Ako pak ostane samo osnovica dugovanja tj. samo zaostale neisplaćene plate, i tu neće biti kako je u presudama Privrednog suda ili papirima koje radnici imaju, već se odbijati oko 30.000 dinara koliko je ova grupa ljudi u prethodne dve godine, uglavnom oko izbora, dobijala od Grada kao socijalnu pomoć.
Da stvar po radnike bude gora i ove najavljene isplate se vode, prema rečima v.d. načelnice za finansije Danijele Spasojević, kao “finansijska podrška”, a ne isplata zaostalih plata sa kamatom kako bi trebalo da bude.
Kada bi se stvari ovako i realizovale, šta bismo dobili?
Pavlović je fantastičnim populističkim potezom obezbedio sebi koji politički poen više, radnici će konačno prestati da se okupljaju, ali će ostati bez zakonom propisanih para, a budžet Niša će naredne 4 godine da bude u startu “lakši” za par stotina miliona dinara. Prazniće se budžet koji po zakonu ne bi trebalo da služi za pokrivanje ovih troškova, jer je osnivač propalih preduzeća bila republika, a ne Grad Niš.
Na kraju, opet se sve simbolično vrti oko pečata. Prema pojašnjenjima nadležnih, radnici koji žele makar i ovaj novac moraće da potpišu sporazum sa Gradom gde će jedna stavka biti i povlačenje tužbi koje su i dalje pred sudovima. U istom sporazumu će morati da piše i koja se suma isplaćuje - sa kamatom ili bez.
Dok se tu ne udari pečat, ništa od do sada rečenog, obećanog, snimljenog i urađenog neće biti bitno.
Comments