Protesti opozicije nakon izbora održanih 17. decembra definisani su kao “Majdan” ili obojena revolucija od strane najviših funkcionera SNS i države, ali i od strane ambasadora Rusije u Srbiji. Treštali su i brujali o tome i tabloidi naklonjeni vlasti pre i posle izbora, pa se u javnosti stvorila slika i pre, a posebno posle glasanja da su oni koji ukazuju na izborne nepravilnosti ili kako oni kažu, izbornu krađu, zapravo plaćeni iz inostranstva da ruše državu.
U razuveravanju širokih narodnih masa zadojenih propagandom sa nacionalnih frekvencija, nije pomoglo ni uporno objašnjavanje i pravdanje opozicije, ni njihovi pokušaji da loptu prebace u dvorište vlasti. Svi pokušaji su pali u vodu kada je pre neko veče opozicija, tražeći pravdu, zaista i krenula u beogradsku Skupštinu praćena narodom.
A vlast i dalje ne daje informacije koji je to strani faktor organizovao opozicione poslanike, i ko zna koga još, da započnu obojenu revoluciju. Koja to država ili države koje stoje iza svega toga? Da li vlast ne sme da kaže ili je to lažna vest, za sada ostaje enigma. Posebno je upitno zašto i kako ruska služba barata tim informacijama, a ne srpska, čiji je to i posao.
Pojedini tabloidi su bojažljivo za pripremu revolucije optužili Nemce povezujući jednog studenta sa protesta i njegov projekat koji je finansirao “Dojče vele”. Isti onaj “Dojče vele” koji je poslednjih 20 godina finansirao ko zna koliko projekata, studenata, novinara i mladih ljudi, ali je eto, baš ovaj sumnjiv i možda su preko njega “legle” pare za obojenu revoluciju.
Ako uozbiljimo stvari, nema sumnje da vlast poseduje značajnu arhivu aktivnosti opozicionara. Njihovih razgovora i susreta, jer je i u predizbornoj kampanji pokazano da se time bavi. Možda ima i razgovore pojedinih opozicionara sa svojim kolegama iz Evrope, iz kluba Zelenih ili Socijaldemokrata. Ali šta je tu sporno, pa i Orban je SNS-u ranije direktno pomagao pre izbora? A Aleksandar Vulin je u ovoj kampanji posetio nikog drugog, do sam vrh ruskih obaveštajnih službi koje su ga i odlikovale. Je l’ treba da se podsećamo kako se SNS lepo slagao sa OVP-om, austrijskom partijom iz zajedničke grupe EPP (Evropska narodna partija) dok je tamo bio Sebastijan Kurc? Pa naprednjacima je Gerhard Šreder govorio na predizbornom mitingu i to na godišnjicu NATO bombardovanja. Ne može za jedne komunikacija sa strancima da bude greh, a za druge uspeh.
Ukoliko vlast ne izađe sa čvrstim dokazima o pokušajima organizacije ozbiljne revolucije kakva “Majdan” jeste bio (setimo se samo puškaranja po centru Kijeva), onda je ovo još jedan pokušaj da se zapravo oboji stvarnost.
Sve ostalo u Srbiji u ovom trenutku je svedenijih boja - crno na belo. Izbori jesu bili neregularni i to tvrde domaći nezavisni posmatrači i misija OEBS-a, a i sopstvene oči velikog broja građana. Zapadna Evropa je veličanstvenu pobedu na nikad demokratskijim izborima, kako rekoše iz SNS-a, mudro oćutala uz konkretne pozive da se istraže sve nepravilnosti. Slučajno ili namerno, ta ista EU je prenebregnula činjenicu da institucije u Srbiji u ovom trenutku, nisu baš u “najboljoj formi”.
Crno na belo je i da bi SNS parlamentarne izbore svakako dobio, bez ijednog kupljenog ili ukradenog glasa. Dovoljna je potpuna medijska kontrola, pritisnut javni sektor i Vučićevo ime na listi. Zato ostaje pitanje čemu dupli birački spiskovi ispred biračkih mesta, čemu falsifikovani lističi ili već potpisani glasači u biračkim spiskovima, kako navode posmatrači. O organizovanom dovođenju i uvoženju glasača iz Republike Srpske iluzorno je i govoriti. To jeste bio poraz demokratije. Ne sam čin glasanja, već čitava logistika i inženjering. Još gore od toga je korišćenje tih ljudi nakon izbora za “merenje” ko su veći Srbi - opozicija ili vlast.
Činjenica je i da se deo opozicije odlučio na ekstreman korak kakav je štrajk glađu i da već skoro 10 dana ne dobija ni trunku empatije ni razumevanja od svojih kolega iz vlasti. Ni pokušaj sastanka, razgovora, makar želje da se sasluša i druga strana.
I to ne treba da nas čudi. Već dugo je politika u Srbiji borba na život i smrt, a ne borba za priliku da se upravlja parama građana na dobrobit svih. Politika, gledano globalno, često nije primamljiv poziv, ponajviše za one koji znaju nešto o odgovornosti, a posebno o posledicama.
To lepo ilustruju scenaristi popularne serije “Kruna” (The Crown) u trenucima kada kraljica Elizabeta brine da je popularnost premijera Tonija Blera veća od njene i popularnosti kraljevske porodice. Ukućani je teše rečima da svi premijeri imaju uspone i padove dok su na čelu Vlade, ali da na kraju svi uglavnom završe “istrošeni i narušenog zdravlja”. Takvi su to poslovi i takve pozicije, zato je pravo čudo da su u Srbiji pojedini političari spremni da zadrže svoje fotelje i po cenu laži, prevara, obmana, očiglednog nezadovoljstva građana, pa i razbijenih glava.
Ili nešto ne rade kako treba ili narod ne razume koji je njihov posao.
Kada će doći dan kada ćemo prestati da se “farbamo”? Ako ovo nije vreme za političku ozbiljnost, transparentnost i razumevanje sopstvenog naroda, onda zaista možda i skliznemo u sistem gde građani i nisu baš toliko bitni. Važno je da glasaju, a pobednik se unapred zna.
Tekst je štampan u listu "Danas".
Commentaires