I druga sednica niškog parlamenta ušla je duboko u noć. Odbornici su zasedali više od 18 sati, a neke od najvažnijih odluka kakva je ona o pomoći radnicima propalih društvenih preduzeća ili izbor novih direktora javnih preduzeća, kao i izveštaj o njihovom radu usvajale su se u gluvo doba noći. U slično vreme kada je na prvoj sednici i izabran novi gradonačelnik Niša sa i dalje upitnim legalitetom.
Paradoks na niški način je da, makar po pojašnjenjima većine, sednice postaju maratonske kako bi se odluke što brže usvajale zbog građana, upravo građani pojma nemaju šta je usvojeno i kakvi su planovi vlasti. Tada uveliko spavaju, pa su tako prespavali i konstituisanje vlasti.
A na ovoj drugoj sednici je moglo da se čuje sve i svašta. Tema propalih preduzeća iz perioda bivših nam država podstakla je brojne diskusije. Da se neko probudio i uključio u TV prenos sednice baš u tom trenutku, lagano je mogao da pomisli da umesto u Nišu, živi u Slobogradu. Naravno, reč je o Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku Jugoslavije i SPS. Njegovi politički naslednici sada predvode niški parlament i deo su koalicije na vlasti, a u prilog Slobogradu ide i njihova ranija inicijativa za podizanje spomenika i imenovanje bulevara po njihovom nekadašnjem partijskom lideru.
Još jednom se čula priča kako su “žuti” uništili sva preduzeća privatizacijom, a za govornicom je izrečen i epitet “banda” dok su se prominence nabrajali političari nekadašnje Demokratske stranke. Banda su, ispostavilo se, dva bivša premijera Zoran Đinđić i Zoran Živković i dva ministra Aleksandar Vlahović i Goran Pitić.
Kada su odbornici opozicije uzvratili činjenicom da je član DS-a bio i Siniša Mali i da je on bio “žuti” i imao važne uloge u procesu privatizacije, naprednjaci su ustali da ga brane. On je valjda okajao svoje grehe članskom kartom SNS-a, u narodu dobro poznatom parčetu papira koje završava sve - od diplome i fotelje do slobode.
Naravno da se čulo i negiranje 5. oktobra kao revolucije koja je, na kraju, omogućila i tim istim socijalistima da ponovo zasednu u fotelju. Ali oni i dalje samo pamte onaj prvi deo kada ih narod nije hteo, a zaboravljaju kada su im demokratski procesi, koliko god kalkulantski bili, ponovo otvorili vrata.
Neizbežan je bio i igrokaz o stranim plaćenicima, sve u stilu prošlih vremena. Odborniku SNS Urošu Raduloviću je, čini se, zasmetalo što je slika predsednika Rusije skinuta iz Opštine Medijana, pa je pred dr Dragana Milića izneo niz dobro poznatih tviteraških zavera o grbovima američke vojske i masonskim simbolima na fasadi klinike koju Milić vodi. Ostalo je samo da visi u vazduhu pitanje da li Radulović i dalje vozi “ladu” ili je prešao na neke malo zapadnije marke vozila?
A sve je počelo rano ujutru dobro poznatim odnosom “crvenih” prema političkom aktivizmu mladih. Izgleda da je to tradicija koju nose još iz devdesetih kada je i Sloba “ratovao” sa studentima i Otporašima. Naime, članovi pokreta “Kreni-promeni” su u skupštinsku salu uneli i pustili balon na kojem je bio lik predsedvajućeg Igora Novakovića (SPS). Oni su kampovali i ispred njegovog kabineta sa porukom “sedi 1” jer već nedeljama traže da se na dnevni red uvrsti njihov predlog odluke o besplatnim udžbenicima za niške đake.
Nakon performansa sa balonom u zgradu Skupštine došla je policija, a sam Novaković je najavljivao i krivične prijave protiv aktivista, pa je posle od njih odustao. Pripisao im je to na mladost i zabludelost pod uticajem starijih kolega opozicionara.
Ovo je pravi trenutak da se setimo rečenice pravnika Valtazara Bogišića: “što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”.
Prva sednica niškog parlamenta bila je skandalozna, a to potvrđuju i TV prenos, odluke u Službenom listu Niša, kao i sam zapisnik sa sednice. Da stvar bude gora, ni ta dva dokumenta se ne slažu. Večita enigma će ostati kako je 31. odbornik SNS-a ušao u kvorum kada, pre svega, nije bilo kvoruma ni za njegovo imenovanje.
Ipak, već pomenuti Novaković se pohvalio još jednom presudom. Ovog puta je Upravni sud odbio žalbu opoziconih odbornika iz “Kreni-promeni” na dešavanja sa prve sednice, ali opet zbog procedure jer navodno odbornik koji je podneo žalbu na to nije imao pravo. Slično je odlučio i Viši sud ranije po žalbi odbornika “Biramo Niš”. I dok se hvale ovim presudama, u kojima se sudije nisu bavile kršenjem zakona već procedurom, predstavnici većine kao da ne shvataju da je i to dokaz nelegalnosti i nelegitimnosti. U suprotnom, sud bi presudio po zakonu, a ne bi se na pravno elegantan način samo izvukao iz rebusa u koji ga gura zarobljena država.
Ali grbo je rođeno, pa ćemo sednice kao što su bile prve dve, nažalost po zdrav razum, tek gledati i čuditi se. Baš kao što je pomenuta izreka zapisana tamo negde krajem 19. veka, valja zapisati i ova dešavanja. Da ostane za buduće generacije, da se makar one ne brukaju.
Comentarios