Već smo navikli da u predizbornoj kampanji stranke izmišljaju raznorazne, dozvoljene i nedozvoljene novotarije kako bi nakalemili makar jedan glas više. Ta izborna mašinerija je posebno primetna kod stranaka na vlasti jer su svi mogući resursi, i nož i pogača, u njihovim rukama. Zloupotreba socijalne pomoći i najugroženijih među nama je nešto što nas prati već skoro 3 decenije. Sa nama je koliko i višestranačje. Paketi pomoći, “brendirane” čokoladice, organizovani autobusi, merenje krvnog pritiska i lekarski pregledi po selima je sve “već viđeno”.
Ipak, Srpska napredna stranka je ovog puta otišla i korak dalje - okupila je penzionere u kafani. To se desilo u nekoliko gradova i opština po Srbiji, pa i u Nišu. A ko bi drugi to organizovao, nego Gradski odbor u Panteleju. Isti onaj čiji su članovi i funkcioneri snimali “storije” kako jedu parizer po ugledu na bivšeg predsednika stranke i pojedine stranačke kolege-ministre. Pošto se parizer ne služi u kafani, izgleda da su sada rešili da svoje najstarije članove počaste i nešto drugačijim namirnicama, onim koje nemaju oznaku “bolje cene”, ali su svakako ukusnije od jeftinog parizera. Funkcioneri pantelejskog odbora to dobro znaju jer su pre par godina, dok su neki od njih bili na čelu opštine, budžetskim parama plaćali kafane ne samo u Nišu, nego i u Beogradu, pa i na auto-putu do prestonice. Za svaki slučaj, ako naprasno ogladne negde kod Velike Plane.
Tako je SNS od početne napredne politike umotane u zastavu EU od pre desetak godina, preko reformske, u kojoj je penzionerima uzimao deo penzija, i nacionalno-radikalske poslednjih godina došao i do kafanske politike. To je ona politika koju svi znamo, a koja se dešava, naravno, u kafani. Dugo je važilo da je jedino kafana mesto koje okuplja najširi spektar političkih ideja i kvazi-ideja koje se često iznose vrlo glasno i uporno. Uglavnom bez poštovanja osnovnih načela dijaloga. Uvrede i omalovažavanja, pa i provokacije u ovakvim diskusijama nisu retkost. Sve pobrojano je dugo važilo samo za kafanu, a onda smo preživeli dva poslednja saziva Narodne skupštine kada je, nažalost, kafana izgubila tu privilegiju. Zato i ne čudi odluka da se ovakva politika i formalno ispromoviše baš tamo odakle je i potekla.
A ako se vratimo na niški odbor SNS švatićemo da kafanska politika nije njemu bila strana ni pre okupljanja penzionera. Kada se u kampanji pojavi takozvani karavan gradonačelnice samo još trubači fale za pravi kafanski užitak. Tu je lepo doterana svita, tu je snimatelj, a tu je i fotograf. Pa se onda sve to lepo umontira u video snimak uz prigodnu muziku i na mrežama je onda baš, ali baš sve lepo. Kao u kafani posle nekoliko dobrih pića. Forma ispred suštine, u tome je ključ svakog dobrog marketinga.
I pored vidnog truda koji ulažu, niški naprednjaci neće u ovom izbornom ciklusu “na crtu” opoziciji. Lokalni izbori nisu raspisani, a predsednik ponavlja vest o desetoj fabrici u Nišu iako zvanično radi tek polovina njih. Jasno je da će buduća kampanja, koja će se neminovno desiti dogodine kada i po zakonu moraju da se održe izbori u Nišu, imati industrijsko-kafanski fokus.
Da li će takva politika pomoći niškim naprednjacima da ostvare dobar rezultat u najvećem gradu juga Srbije i na vanrednim parlamentarnim izborima znaće se 17. decembra uveče, ali činjenica je da je 37% osvojenih glasova od pre 2 godine visok cilj, pa čak iako kampanja kreće iz kafane.
Ali zašto bi stranka vodila penzionere u kafanu ako ne želi nešto od njih? Pošto inače to nije praksa, ali jeste pred izbore, lako je švatiti i šta želi. Ovog puta glas, zato je valjda i skuplji meni na stolu. Kada narod treba da bude samo broj ili eventualno nosi zastavu, ona ide jeftinija varijanta sa sendvičem i flašicom vode.
Kafana je nekada imala i prosvetiteljski značaj. Posebno u kriznim vremenima kada su kafane postajale i škole, a i danas se s vremena na vreme neko opameti baš na tom mestu. Eto šanse da i ova napredna kafanska politika nekom otvori oči, da baš u kafani švati zašto je zapravo tu, dok mu se nekadašnji stranački lider smeši sa, na primer, brendirane salvete.
Tekst je štampan u listu "Danas".
Comments