Došao je predsednik i rekao da je sve lepo

Brza pruga od Beograda do Niša kojom se ta relacija prelazi za 2 sata, pa regionalna deponija i spalionica u najvećem gradu juga Srbije za čitav okrug i naravno neizbežni rast BDP-a, o tome je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao nakon revakcinisanja u Pukovcu kod Doljevca.

U Pukovcu, neki bi rekli istorijskom mestu otpora, ali ne prema režimu, nego prema EPS-u. I dalje kao duh lebdi priča da dugo tamo niko od radnika Elektordistribucije nije smeo da uđe, a kamoli da se popne na banderu i isključi nekog neplatišu. Patentirali su i svoj izum, čuvenu “pukovačku kobru”, dasku sa dva eksera na vrhu.

Vučić u Pukovcu, foto: N. Mitić

Predsednik ne samo da je smeo da ode i ne da nije radila kobra, nego je dobio i aplauze i špalir ljudi za dobrodošlicu sa sve zastavama. Sve to usred korone, kad mu vreme nije, pa ih je zato i sam Vučić prekorio rečima da je bolje da su se organizovali za vakcinaciju nego za doček, jer su procentualno među najgorima u Srbiji po imunizaciji.

Pričao im je svoju već dobro poznatu priču kad god je u Nišu i okolini - priču o 7 fabrika. Još iz vremena dok je sedeo u premijerskoj fotelji Vučić priča da je u Nišu lično otvorio 7 fabrika i evo sada, 2021. godine konačno je to možda i istina. Samo još Kinezi da otvore svoju za koju nedelju, pa da sedmica ne bude više broj iz bajke.

Čuli smo da ga i dalje muči Kosovo, ali u suštini sve je lepo. Biće još lepše, jer kako je rekao, u Srbiji nikada nije bilo više para u novijoj istoriji. Malo je prenebregnuo činjenicu da ni cene osnovnih namirnica skoro nisu bile ovako visoke, ali to valjda znaju građani. Posebno ljudi u Doljevcu gde je prosečna plata u februaru bila 48.665 dinara, skoro 14.000 dinara manje od republičkog proseka.

A da je predsednik na jug i u Niš došao malo ranije, recimo prošlog četvrtka, možda ne bi imao tako optimističan govor. Baš tog dana je pokazana suština sistema koji je njegov SNS stvarao poslednjih godina i za koji on snosi veliki deo odgovornosti.

Prošlog četvrtka je u niškom sudu doneta presuda vozaču Zorana Babića za nesreću u Doljevcu. Pravosuđe je još jednom izvrnuto ruglu, jer je proces završen bez sporna 2 minuta snimka. Vučić je ranije govorio da je video taj užasan snimak, ali sudija nije u potpunosti, a to je i rekao u obrazlaganju presude. Tako je obesmišljen izraz “nezavisno sudstvo”, jer niti je nezavisno, niti može da sudi bez ključnih dokaza.

Istog tog dana su niški funkcioneri, krem niškog odbora SNS, kao na pištaljku napustili sednicu lokalne Skupštine i otišli na otvaranje “Delta planete” Miroslava Miškovića. Čoveka koji je na početku vladavine SNS predstavljen kao arhineprijatelj i Vučića i stranke. Hapšen zbog korupcije, procesuiran i provučen kroz “toplog zeca” tabloida.

Pesma kaže da “vreme leči sve”, pa je tako izgleda izlečilo i tu netrpeljivost između naprednjaka i Miškovića, makar toliko da mu niški funkcioneri kažu “hvala” i naprave zajedničku fotku. Ili nije? Možda je zapravo od početka to bio jedan spin, jedan dogovor i još jedan “modus operandi” sistema u kojem živimo.

Koliko god da je bajkovit bio utorak u Pukovcu, životniji je bio taj četvrtak u Nišu koji je predsednik propustio. Jer koliko god da nova pruga bude brza, koliko god fabrika da se otvori, a novčanici budu deblji, uvek će postojati neko privilegovan čija će 2 minuta da se kriju. Uvek će neko iza “toplog zeca” da gradi imperiju. Uvek će neko biti nedodirljiv.

A to sigurno nije običan stanovnik Pukovca koji u obližnjoj fabrici mota kablove i povremeno aplaudira.