Zli jezici bi rekli da nema tog odliva stanovništva koji aktuelna vlast ne može da nadoknadi izmišljenim glasačima za koje pozivi stižu na mnoge adrese širom Srbije.
Sintagma “zli jezici” bi bila iz konteksta vlasti koja uporno tvrdi da nema duplih spiskova, dopisivanja i da je birački spisak ažuriran. Ranije, pre 2 godine, se tadašnji ministar državne uprave Branko Ružić hvalio kako je uređeniji nego ikad, ali su izbori ipak delimično bojkotovani.
Kažu i da u MUP-u nema prijava lažnih stanara za koje su stigli pozivi iako samo iz Niša ima nekoliko primera onih koji su prijavili “nove komšije” glasače.
Fantomi ipak nisu samo “zli jezici” nego i potencijalno realna opasnost za sistem, opoziciju, ali i nas građane koji verujemo, ili bi trebalo da verujemo u pošten i fer izborni proces.
Svako ko makar i letimično prati izbore poslednjih godina lako može da zaključi da ovoliko “pogrešnih” poziva nije bilo. U svakom ciklusu se dešavalo da nekome negde stigne na adresu ime koje tu nikada nije živelo, ali da stiže po 9 ili 11 fantomskih poziva na isti kućni broj, to do sada nije bio slučaj.
I mogu predstavnici vlasti da govore da to ništa ne znači jer da bi uticalo na rezultat ti “ljudi” moraju zaista i da glasaju, a oni su samo na papiru. Ali i to nije problem ako samo pogledamo snimke na društvenim mrežama sa glasanja na nedavnom referendumu gde su građani na biračkom mestu saznali da su već glasali oni ili njihovi rođaci koji i ne žive u Srbiji.
Drugim rečima - ima ko će da zaokruži listić i za fantoma.
Tu i dolazimo do apstinenata. Do onih koji nemaju za koga da glasaju ili su apolitični ili su im svi isti. I sve je to donekle legitimno, ali pada u vodu kada se švati da i njihovu budućnost mogu da odrede fantomski glasovi. Ako neće oni, glasaće fantomi. Razlika je u tome što fantomi neće živeti u tom sistemu, a apstinenti hoće.
Pritom, ovi izbori nisu samo ispit za političare i njihove stranke, nego i za nas, građane. 3. april je trenutak kada bi trebalo da pokažemo da li imamo građansku svest i odgovornost.
Da li razumemo demokratiju kao proces i da li smo svesni naše moći koja leži u olovci?
Ta moć, za one koji je iskoriste, potencijalno neće kreirati samo budućnost Srbije, nego i budućnost Srbije u svetu, jer se i svet nalazi u istorijskom trenutku. U vremenu kada se uspostavljaju nove i pomeraju granice. Kada se grade novi geopolitički blokovi i kada se zauzimaju strane.
Glasamo i za one koji će naš brod zvani “Srbija” upravljati po tom nemirnom moru. Zar ćemo dozvoliti da nam taj kurs odrede fantomi dok mi apolitično stojimo i gledamo?
Ponuda na listićima je definitivno “u desno”, ali ima i levice i ekologije. Ima i monarhije i socijaldemokratije. Tačno je i da je puno poznatih lica, ali i onih koji iz fotelja ne izlaze već 30 godina i time se još i ponose.
Jednostavno ima i da se bira, a ima i da se menja. Što je suština izbora.
Bez obzira na izbor i političko opredeljenje, 3. april je dan kada biramo hoćemo li da prespavamo još jedan Berlinski zid.
To je dan kada bi svi trebalo da iskoristimo glasačko pravo i obavezu i da tim jednim potezom olovke preuzmemo deo odgovornosti i odredimo kurs našeg broda.
Ako mi nećemo, ima ko hoće.
Tekst je štampan u listu ”Danas”.
Comments